Išijas, šta je, kako nastaje, koji su simptomi, kako se leči?

Išijas ili išijalgija je stanje koje se odnosi na bol koji nastaje zbog iritacije ili kompresije išijadičnog nerva, najvećeg nerva u ljudskom telu. Išijadični nerv počinje u donjem delu leđa, prolazi kroz kukove i zadnjicu, a zatim se spušta niz svaku nogu. Iritacija ovog nerva može izazvati bol koji se proteže od donjeg dela leđa, preko zadnjice, pa sve do donjeg dela noge, a ponekad i sve do stopala. Išijas nije samostalna bolest, već simptom koji ukazuje na problem u lumbalnoj kičmi, kao što su diskus hernija, degenerativne promene na kičmenim pršljenovima ili suženje kičmenog kanala. Ovaj bol može varirati od blagih i povremenih simptoma do jakih bolova koji značajno utiču na svakodnevni život.

Pacijent koji pati od išijasa obično oseća bol koji počinje u glutealnom (sedalnom) delu i širi se niz kuk iste noge. Bol može nastaviti duž zadnje strane noge, spuštajući se do lista, a u nekim slučajevima čak i do prstiju na stopalu. Ovaj bol je često praćen trnjenjem, peckanjem ili gubitkom osećaja u zahvaćenim delovima noge.

Pacijent sa išijasom često zauzima položaj tela u kojem je bol najmanje izražen. To je prirodna reakcija tela kako bi se smanjila nelagodnost.

Jedan od karakterističnih simptoma išijasa je povećan bol tokom napora, kao što su kijanje, kašljanje ili smeh. Ovaj fenomen se javlja zbog povećanog pritiska na išijadični nerv tokom ovih aktivnosti, što može dodatno iritirati nerv i izazvati intenzivniji bol.

Bol povezan sa išijasom može varirati u intenzitetu - od blagih i povremenih simptoma do jakog i upornog bola koji značajno otežava svakodnevne aktivnosti. Pored bola, pacijenti mogu primetiti slabost u mišićima nogu, što može otežati hodanje, penjanje uz stepenice ili čak stajanje na prstima.

U nekim slučajevima, išijas može biti praćen osećajem težine u nozi, a u težim oblicima može doći do gubitka refleksa ili kontrole nad nogom. Razumevanje ovih simptoma je ključno za pravovremenu dijagnozu i lečenje kako bi se izbegle dugoročne komplikacije.

• Povećana telesna težina
• Nepravilna tehnika dizanja terete
• Rastezanje mišića ili ligamenata
• Fizicka neaktivnost

Išijas može biti posledica različitih stanja i faktora rizika koji dovode do iritacije ili kompresije išijadičnog nerva. Najčešći uzroci uključuju:

Faktori rizika:

Predugo sedenje: Sedenje u neudobnom položaju ili na neodgovarajućim stolicama, naročito tokom dužeg vremenskog perioda, može povećati pritisak na donji deo leđa i izazvati išijas.

Fizička neaktivnost: Nedostatak fizičke aktivnosti slabi mišiće koji podržavaju kičmu, što može povećati rizik od povreda i pojave išijasa.

Gojaznost: Prekomerna telesna težina stavlja dodatni pritisak na donji deo kičme, što može dovesti do kompresije nerva i pojave bola.

Nepravilna fizička aktivnost: Aktivnosti poput podizanja teškog tereta bez pravilne tehnike, kao i nepravilno izvođenje joga vežbi, mogu izazvati prekomerno opterećenje na kičmu i prouzrokovati išijas.

Nošenje visokih potpetica: Dugačko nošenje visokih potpetica može promeniti položaj kičme i staviti dodatni pritisak na donji deo leđa, što povećava rizik od išijasa.

Rastezanje mišića ili ligamenata: Povrede ili napetosti u mišićima i ligamentima donjeg dela leđa mogu pritisnuti na nervne korenove i izazvati bol koji se širi niz nogu.

Specifični uzroci išijasa:

Stenoza kičmenog kanala: Suženje kanala u donjem delu leđa (lumbalna stenoza) može stisnuti nervne korene, uključujući i išijadični nerv, što dovodi do bola koji se širi niz nogu.

Degenerativne promene intervertebralnog diska: Oštećenje ili istrošenost diska između dva pršljena (degenerativna bolest diska) može uzrokovati smanjenje prostora između pršljenova i pritisak na živce, uključujući i išijadični nerv.

Diskus hernija: Ovo je jedan od najčešćih uzroka išijasa. Kada se unutrašnji deo diska probije kroz spoljašnji sloj, može pritisnuti odgovarajući nervni koren. Pacijent tada oseća bol koji se širi duž noge. Diskus hernija često nastaje zbog nepravilnog podizanja tereta ili naglih pokreta koji dovode do pucanja diska.

Piriformis sindrom: Mišić piriformis, smešten u zadnjici, može vršiti pritisak na išijadični nerv ako se upali ili postane napet, što uzrokuje išijas.

Išijas se može manifestovati u različitim oblicima, zavisno od trajanja bola, koji se može podeliti na akutni (bol traje manje od 6 nedelja), subakutni (6-12 nedelja), i hronični (više od 12 nedelja). U većini slučajeva, akutni bol može spontano nestati nakon nekoliko dana odmora. Međutim, to ne znači da su diskovi u kičmi vraćeni na svoje mesto – smanjenje bola često ukazuje samo na privremeno olakšanje pritiska na nervne korenove.

Složenija situacija nastaje kod pacijenata kod kojih bol ne prolazi posle nedelju dana. Ukoliko se bol pojačava i širi niz nogu, lečenje zahteva složenije mere od same primene lekova. U tim slučajevima je neophodno sprovesti detaljnu dijagnostiku, kao što je magnetna rezonanca lumbalne kičme, kako bi se precizno utvrdio uzrok problema.

Lečenje išijasa najčešće započinje primenom medikamentozne terapije, koja uključuje antiinflamatorne lekove, analgetike i mišićne relaksante. Ova terapija ima za cilj smanjenje upale i bola, ali ukoliko ne daje željene rezultate, nakon specijalističkog pregleda kod fizijatra, može se započeti fizikalna terapija.

Fizikalna terapija ima za cilj da deluje direktno na uzrok bola. Prednost ovakvog pristupa je što terapija deluje lokalno, na mestu povrede. U našem centru primenjujemo i DTS dekompresiju kičme, koja ima za cilj da vrati mikronski razmak između pršljenova i omogući vraćanje diska na svoje mesto. Ova terapija pomaže u smanjenju pritiska na nervne korenove i ublažava simptome išijasa.

Nakon što se bol smanji, neophodno je sprovesti adekvatnu kineziterapiju, koja uključuje specifične vežbe. Cilj ovih vežbi je da se telo vrati u balans – istezanjem skraćene muskulature koja je trpela napetost i bol, i ojačavanjem oslabljene muskulature, posebno mišića natkolenice, trupa i mišića uz kičmeni stub.

Vežbe pomažu u stvaranju mišićnog "midera" koji stabilizuje kičmu i sprečava dalje deformacije. Sve vežbe se sprovode pod stalnim nadzorom sertifikovanog fizioterapeuta, kako bi se osigurala pravilna tehnika i postigli optimalni rezultati.

Išijas je stanje koje je teško potpuno sprečiti, a ukoliko se ne leči pravilno, postoji velika verovatnoća da će se vratiti sa još jačim ili sličnim simptomima. Savetujemo pacijentima da ne zanemaruju prve simptome, jer pravovremeno lečenje može sprečiti dalje pomeranje diska i smanjiti potrebu za invazivnim intervencijama.