Fizikalna terapija Beograd

Koleno je jedan od najsloženijih i najopterećenijih zglobova u telu. Sastavljeno je od kostiju, ligamenata, tetiva, hrskavice i sluznih kesica koje zajedno omogućavaju fleksibilnost i stabilnost. Kada dođe do narušavanja ravnoteže između tih struktura – bilo zbog povrede, trošenja ili upale – javlja se bol, često baš prilikom savijanja.

Bol pri savijanju kolena može biti blaga, povremena nelagodnost, ali i jak, oštar bol koji onemogućava normalno kretanje. U ranim fazama može se javiti samo pri određenim pokretima, dok u uznapredovalim slučajevima može biti prisutan i u stanju mirovanja. Zbog toga je važno na vreme obratiti pažnju na simptome i ne zanemarivati ih. 

Simptomi bola u kolenu pri savijanju razlikuju se u zavisnosti od uzroka, ali postoje određeni obrasci koji se najčešće javljaju i mogu pomoći u prepoznavanju problema.

Najčešći simptomi uključuju:

• Bol koji se javlja ili pojačava prilikom savijanja kolena (npr. čučanja, sedenja, klečanja, penjanja uz stepenice)
• Osećaj zatezanja, pritiska, ili „kliktanja“ u kolenu pri pokretu
• Otok u zglobu, posebno nakon aktivnosti
• Ukočenost i smanjena pokretljivost kolena
• Osećaj nestabilnosti ili „propadanja“ kolena
• U nekim slučajevima se javlja i crvenilo ili toplota u predelu kolena

Važno je pratiti kada se bol javlja – da li tokom dana, pri određenim aktivnostima, i koliko traje nakon opterećenja, jer to pomaže u određivanju uzroka.

• Diskus hernija
• Neurološki poremećaji
• Traume i povrede
• Smanjena fizička aktivnost 

Postoji niz različitih stanja koja mogu izazvati bol u kolenu pri savijanju, i mnoga od njih su povezana sa prekomernim opterećenjem, povredama ili degenerativnim promenama.

Najčešći uzroci uključuju:

Patelofemoralni bolni sindrom: Poznat i kao „koleno trkača“, javlja se kada čašica (patela) ne klizi pravilno po zglobnoj površini butne kosti. Ovo izaziva trenje, iritaciju i bol, naročito prilikom sedenja, čučanja ili penjanja uz stepenice.

Povredemeniskusa: Meniskus je hrskavični deo kolena koji deluje kao amortizer. Povreda može nastati naglim uvrtanjem kolena, što dovodi do bola, otoka i blokade pokreta, posebno pri savijanju.

Tendinitis (upala tetiva): Često se javlja kod sportista ili osoba koje vrše ponavljane pokrete klečanja ili savijanja. Najčešće se upali patelarni ligament (tetiva ispod čašice), što izaziva lokalizovan bol pri pokretu.

Burzitis: Sluzne kesice (burze) pomažu u smanjenju trenja između zglobnih struktura. Njihova upala izaziva bol i otok, naročito kada se koleno savija ili vrši pritisak na njega (npr. kod klečanja).

Osteoartritis: Degenerativna bolest zglobova koja vodi ka trošenju hrskavice, najčešće kod starijih osoba. Bol je hroničan i pojačava se prilikom opterećenja i pokreta kao što je savijanje.

Povrede ligamenata: Ukoliko su ligamenti oštećeni, bilo parcijalno ili potpuno, može doći do bola i nestabilnosti pri savijanju, uz osećaj da koleno „iskače“ ili popušta.

Lečenje bola u kolenu pri savijanju zavisi od njegovog uzroka, intenziteta i trajanja. Većina slučajeva može se rešiti bez operacije, ali je ključno pristupiti problemu sistematski.

Prvi koraci koje treba preduzeti: U početku je važno smanjiti opterećenje – izbegavati aktivnosti koje izazivaju ili pojačavaju bol. Primena leda na bolno mesto nekoliko puta dnevno smanjuje upalu i otok. Odmor i elevacija noge mogu dodatno doprineti ublažavanju simptoma. Protivupalni lekovi, poput ibuprofena, mogu pomoći, ali se ne preporučuju za dugotrajnu upotrebu bez nadzora lekara.

Fizioterapija kao ključ oporavka: Fizioterapija i ciljana vežba su najvažniji deo oporavka. Fokus je na jačanju mišića kvadricepsa i zadnje lože, kao i poboljšanju stabilnosti zgloba. Terapeuti koriste i metode poput ultrazvuka, elektroterapije i manuelne terapije za ublažavanje bola i vraćanje pokretljivosti.

Kada je potrebna dodatna intervencija: U slučajevima kada konzervativno lečenje ne daje rezultate, lekar može preporučiti dodatne dijagnostičke procedure (npr. magnetnu rezonancu) i razmotriti druge tretmane kao što su injekcije kortikosteroida, hijaluronske kiseline ili artroskopska hirurgija, ako je došlo do ozbiljnih oštećenja.