Bol u kolenu i iza kolena, lečenje: Focus Fizikal✓

Bol koji se javlja istovremeno u zglobu kolena i u njegovoj zadnjoj jami (poplitealna regija) predstavlja specifičan dijagnostički entitet jer često ukazuje na nakupljanje tečnosti unutar zgloba. Zadnji deo kolena je anatomski prolaz za važne krvne sudove i nerve, ali i mesto gde se nalaze burze – male sluzne kesice koje služe za smanjenje trenja. Kada je unutrašnjost kolena iritirana usled oštećenja hrskavice ili meniskusa, zglob proizvodi višak sinovijalne tečnosti koja se pod pritiskom potiskuje unazad, stvarajući otok i bol.

Anatomija zadnjeg dela kolena obuhvata tetive mišića zadnje lože, mišić lista i poplitealni mišić koji stabilizuje koleno pri rotaciji. Bol nastaje kada povećan pritisak unutar zgloba dovede do formiranja Bejkerove ciste ili kada su tetive koje prolaze kroz ovu regiju preopterećene. Kod osoba koje se bave sportovima sa dosta trčanja ili onih koji dugo stoje, zadnji deo kolena trpi stalnu tenziju. Razumevanje veze između unutarzglobnih oštećenja i pojave otoka pozadi presudno je za određivanje uzroka tegoba. Pravovremena fizioterapeutska dijagnostika sprečava nastanak venske kompresije i trajno ograničenje funkcije kolena.

Simptomi bola u kolenu i iza kolena varira od osećaja zategnutosti i punoće u potkolenoj jami do oštrog bola pri pokušaju potpunog ispravljanja noge. Pacijenti često navode da im je koleno "tesno" i da osećaju pritisak koji se širi niz list, naročito nakon dužeg hodanja. Klinička slika je specifična jer se otok iza kolena može jasno opipati u stojećem stavu, dok u sedećem položaju često postaje manje primetan.

Najčešći simptomi koji prate bol u kolenu i iza kolena uključuju:

• Osećaj zategnutosti iza kolena koji onemogućava punu fleksiju (savijanje) noge.
• Lokalizovan bol sa zadnje strane koji se pojačava pri stajanju na prstima ili čučnju.
• Vidljiv ili opipljiv meki otok u poplitealnoj jami koji može biti bolan na dodir.
• Povremeno "zaključavanje" zgloba kolena praćeno sevajućim bolom unutar samog zgloba.
• Bol koji se širi iz zadnjeg dela kolena ka mišićima lista, uz povremenu utrnulost.

Ovi znaci su jasni pokazatelji da unutarzglobni pritisak ili meka tkiva zadnjeg kompartmenta trpe opterećenje koje zahteva stručnu evaluaciju. Prepoznavanje simptoma na vreme omogućava fizioterapeutu da primeni tehnike drenaže i rastereti osetljive strukture.

• Bakerova cista
• Povreda meniskusa
• Osteoartritis kolena
• Duboka venska tromboza 

Uzroci bola u kolenu i regiji iza kolena najčešće je povezana sa unutarzglobnim patologijama koje uzrokuju izliv tečnosti ili direktnim povredama zadnjih struktura. Faktori poput hroničnih degenerativnih promena, naglih pokreta rotacije ili slabe elastičnosti mišića zadnje lože direktno doprinose pojavi bola. Iako se otok vidi pozadi, uzrok je skoro uvek unutar samog zgloba.

Glavni uzročnici bola u kolenu i iza kolena su:

• Bejkerova cista (poplitealna cista), nakupljanje zglobne tečnosti u burzi iza kolena usled upale zgloba.
• Povreda zadnjeg roga meniskusa, gde cepanje hrskavice uzrokuje specifičan bol duboko u zglobu.
• Gonartroza, degenerativni proces koji podstiče stalnu proizvodnju viška zglobne tečnosti.
• Tendinitis mišića zadnje lože (hamstrings), upala tetiva koje se pripajaju na zadnjoj strani kostiju noge.
• Lezija poplitealnog mišića, povreda malog mišića koji je ključan za otključavanje kolena iz punog opružanja.

Precizno utvrđivanje da li je bol posledica mehaničke ciste ili upale tetiva omogućava kreiranje individualnog plana lečenja. Svaki od navedenih uzroka zahteva specifičan rehabilitacioni pristup kako bi se postiglo trajno smanjenje pritiska i bola.

Lečenje bola u kolenu i iza kolena u centru Fizikalna terapija Focus usmereno je na smanjenje unutarzglobnog pritiska, evakuaciju edema i stabilizaciju zgloba kroz primenu savremenih metoda. Terapijski protokol kombinuje primenu tehnologije za biostimulaciju tkiva sa manuelnim tehnikama drenaže poplitealne regije. Uspešna rehabilitacija podrazumeva rešavanje primarnog uzroka koji je doveo do stvaranja tečnosti.

Savremeni rehabilitacioni pristup obuhvata sledeće faza:

• Detaljna funkcionalna procena prisustva tečnosti, testiranje pokretljivosti meniskusa i palpacija zadnje jame.
• Primena fizikalnih procedura kao što su tekar terapija, magnet visoke indukcije i laser visoke snage za smanjenje upale i apsorpciju ciste.
• Manuelna terapija i limfna drenaža noge radi smanjenja napetosti i poboljšanja cirkulacije u zadnjem delu kolena.
• Kineziterapija sa akcentom na kontrolisanim vežbama istezanja zadnje lože i jačanju mišića stabilizatora čašice.
• Edukacija o zaštitnim položajima, primeni krio-masaže u kućnim uslovima i izbegavanju aktivnosti koje iritiraju zadnji deo zgloba.

Kontinuirano sprovođenje preporučenog programa vežbi ključno je za održavanje postignutih rezultata i prevenciju ponovnog punjenja ciste tečnošću. Ovakav sveobuhvatan tretman vraća kolenu njegovu prirodnu pokretljivost i omogućava hodanje bez osećaja zategnutosti.