Fizikalna terapija ramena, fizioterapija: Focus Fizikal, Beograd✓

Zglob ramena čine tri kosti: gornji deo nadlaktice (humerus), lopatica i ključna kost. Čitav rameni zglob obavijen je zglobnom kapsulom ispunjenom tečnošću koja podmazuje zglob i čini da on pravilno funkcioniše.

Ukoliko zglob izgubi svoju pokretljivost ili deo pokretljivosti, kao posledica toga javlja se smanjeno lučenje te tečnosti i dalje komplikacije (artroza, krepitacije, smrznuto rame, kontrakture u samom zglobu). Zidove kapsule čine ligamenti koji spajaju mišić za kost.

Dinamičke stabilizatore ramena čine ćetiri mišića: supraspinatus, infraspinatus, teres minor i subscapularis. Oni su odgovorni da humerus stoji čvrsto u čašici. Rame je najpokretljiviji zglob u našem telu, pa su i povrede veoma česte.

Bolovi u ramenu mogu nastavi usled kalcifikacije, odnosno nakupljanja kalcijuma u tetivama rotatorne manžetne. Osim toga, bol u ramenu može biti posledica povrede rotatorne manžetne. Rupture rotatorne manžetne češće se javljaju u kasnijoj životnoj dobi, ali se mogu javiti i kod mlađih osoba, uglavnom sportista.

Ova povreda se javlja kod starijih osoba kao posledica pada ili napregnuća ramena prilikom dizanja tereta.

Klinička slika problema u ramenom zglobu razvija se postepeno, ali su simptomi veoma upečatljivi i direktno ukazuju na stepen ugroženosti mekih tkiva. U centru Fizikalna terapija Focus, pažljivo analiziramo svaku manifestaciju bola i ograničenja, jer nam pravovremeno prepoznavanje ovih znakova omogućava da sprečimo trajno srastanje zglobne kapsule.

Najčešći simptomi uključuju:

• Oštar bol pri podizanju ruke (Bolni luk): Karakterističan bol koji se javlja kada pacijent pokušava da podigne ruku u stranu ili iznad glave, najčešće u rasponu između 60° i 120°, što jasno ukazuje na mehaničko uklještenje tetiva u subakromijalnom prostoru.

• Noćni bol i nemogućnost spavanja na boku: Intenzivan, dosadan i pulsirajući bol koji se pojačava u ležećem položaju. Pacijent ne može da spava na zahvaćenoj strani, a bol se često širi niz nadlakticu sve do lakta.

• Progresivni gubitak obima pokreta (Ukočenost): Nemogućnost da se ruka podigne, zabaci iza leđa (prilikom zakopčavanja ili uzimanja novčanika) ili rotira ka spolja, što je primarni znak razvoja kapsulitisa (smrznutog ramena).

• Krepitacije i osećaj "preskakanja": Čujno i opipljivo kvrcanje, škripanje ili struganje unutar zgloba tokom izvođenja kružnih pokreta rukom, uzrokovano prisustvom kalcifikata ili upalom burze.

• Slabost i nesigurnost u ramenu: Osećaj da ruka nema dovoljno snage da zadrži teret iznad glave ili da izvede nagli pokret, praćen nesvesnim podizanjem cele lopatice i ramena ka uhu kako bi se kompenzovao nedostatak snage.

• Lokalna osetljivost na dodir: Jasno definisane bolne tačke sa prednje, spoljašnje ili zadnje strane ramena koje su izrazito osetljive na palpaciju, često praćene osećajem toplote i blagim otokom celog ramenog pojasa.

U centru Fizikalna terapija Focus, prepoznavanje ovih znakova u ranoj fazi predstavlja ključni korak ka uspešnom izlečenju, jer nam omogućava da pravovremenom intervencijom sprečimo da se akutna upala transformiše u hronično oštećenje tkiva ili trajni gubitak funkcije zgloba.

• Artroza - gubitak i oštećenje krskavice
• Artritis - upala zglobova
• Krepitacije - škljocanje i grebanje iz zglobova
• Smrznuto rame - upala kapsule ramena

Nastanak bola i disfunkcije u ramenu može biti posledica akutne traume, ali je znatno češće rezultat kumulativnog stresa i dugotrajnog biomehaničkog preopterećenja. U našem centru, kroz detaljnu analizu posture i navika, tražimo primarni uzrok koji je doveo do slabljenja stabilizatora zgloba.

Glavni uzročnici problema u ramenu su:

• Subakromijalni impingement (Sindrom sudara): Suženje anatomskog prostora između krova ramena (akromiona) i glave nadlaktične kosti, usled čega dolazi do konstantnog mehaničkog trenja i uklještenja tetiva rotatorne manžetne i burze pri svakom podizanju ruke.

• Lezije i rupture rotatorne manžetne: Delimično ili potpuno pucanje tetiva mišića koji stabilizuju rame (najčešće m. supraspinatusa) usled naglih pokreta, podizanja teškog tereta ili dugotrajnih degenerativnih promena na pripojima.

• Kalcificirajući tendinitis (Kalcifikat u ramenu): Patološki proces taloženja kalcijumovih soli u tetivama ramena kao odgovor na hroničnu upalu i slabu prokrvljenost tkiva, što stvara izuzetno jake i oštre bolne napade.

• Adhezivni kapsulitis (Smrznuto rame): Stanje kod kojeg zglobna kapsula postaje zadebljana, upaljena i sklona stvaranju ožiljačnih traka (adhezija), što dovodi do dramatičnog i dugotrajnog gubitka svih pokreta u ramenu.

• Loša ergonomija i gornji ukršteni sindrom: Višesatni rad za računarom sa povijenim ramenima unutra i glavom pomerenom napred. Ovaj položaj trajno skraćuje grudne mišiće, a slabi mišiće leđa, menjajući prirodni položaj lopatice i biomehaniku celog ramena.

• Sportska prenapregnutost (Overuse sindrom): Ponavljajući pokreti ruku iznad glave, karakteristični za plivače, tenisere, odbojkaše ili vaterpoliste, koji dovode do hroničnog zamora mišića i mikrotrauma na tetivnom aparatu.

Veoma je važno što pre krenuti sa fizikalnom terapijom ramena kada se pojavi prvi simptomi bola u ramenu. Molimo da nas što pre pozovete kada osetite bol u ramenu koji vas muči više od dva dana.

Lečenje kalcifikata u ramenu

Lečenje u njavećem broju slučajeva je neoperativno. Nakon detaljnog pregleda pacijenta i ultrazvučne dijagnostike počinje lečenje koje se sastoji od primene raznih tehnika fizikalne terapije. Osnovni cilj fizikalne terapije je smanjenje upale tetive, a to cilju najviše se primenjuje Shockwave terapija. Nakon uspešnog lečenja potrebno je sprovesti adekvatnu kineziterapiju da bi se vratio pun obim pokreta ramena.

Lečenje raskida tetive rotatorne manžetne

Lecenje zavisi od nekoliko faktora: strarosti pacijenta, posla kojim se pacijent bavi i od stepena oštećenja ramena. Lečenje ima za cilj da smanji bol i da vrati normalnu funkciju ramena. Lečenje može biti neoperativno (mirovanje, prestanak svih aktivnosti ramena) ili operativno (hirurki zahvat). 

Pravilno određena fizikalna terapija od strane fizijatra je ključni faktor u procesu lečenja rupture tetiva ramena. Fizikalna terapija ima za cilj da smanji bol, poboljša cirkulaciju samog u ramenu i ubrza procese zaceljivanja povrede. Sama rehabilitacija zahteva multidisciplinaran pristup i stalno praćenje stanja pacijenta.

Lečenje bola u ramenu se najčešće vršimo primenom:

• Shockwave terapija - veoma važna tehnika fizikalne terapije, koja primenom udarnog vala sa radijalnim efektom prokrvljuje rame i utiče na razgradnju kalcifikata u ramenu.  Ova terapija pomaže i kod kod upale tetiva ramenog pojasa i svakako skraćuje vreme oporavka za složene tegobe koje pacijenti imaju.
• Laser terapija - primena lasera kao izvora koherentne monohromatske svetlosti, veoma usmerenog snopa utiče na brže oporavak ramena. Laser predstavlja stimulisano zračenje gde su svi emitovani fotoni jednaki, imaju istu talasnu dužinu, isti smer kretanja, pa je dobijena svetlost monohromatska, koherentna i usmerena;
• Ultrazvuk terapija - prodire duboko u tkivo i najviše se absorbuje u ligamentima i tetivama (strukture sa visokim sadržajem kolagena).
• Kineziterapija - primena pokreta u lečenju bolesnika. Kineziterapija je osnova funkcionalnog lečenja i osposobljavanja pacijenata nakon povreda i bolnih stanja. Bez kineziterapije se ne može zamisliti lečenje povreda u rehabilitaciji. 
• Elektroterapija - deluje analgetički na bol, što znači da smanjuje bolnost, draženjem receptora u koži i oslobađanjem endogenih opoida kao i poboljšanjem cirkulacije krvi i limfe. 
• Krioterapija – kriomasaža povređene regije, hlađenje bolnog tkiva i ublažavanje bola.