Fizikalna terapija Beograd

Bol u leđima vas muči? Gotovo da ne postoji osoba koja bar jednom u životu nije patila od bola u leđima. Uzroci bola u leđima mogu biti različiti, ali statistike pokazuju da je najčešće problem sa „iskakanjem“ međupršljenskog diska.

Diskus hernija, kako se ovaj medicinski problem naziva, je veoma često oboljenje. Bol izazvan diskus hernijom se ne razlikuje od „običnog“ bola u leđima, pa je zato neophodno da nam se što pre obratite kako biste dobili pravu dijagnozu.

Diskus hernija je oboljenje kičmenog stuba koje nastaje usled izmenjenog stanja diskusa - malog međupršljenskog "jastučića". Do izmenjenog stanja i funkcije diskusa dolazi zbog degenerativnih promena, a neretko diskus hernija nastaje i kao posledica povrede.

Kada se jedan diskus ili više njih izmesti iz svog međupršljenskog prostora, oni pritiskaju okolne nerve i dolazi do pojave simptoma. Oni koji pate od ovog oboljenja najčešće se žale na pojavu jakog bola u nozi ili ruci.

Do izmeštanja diskusa uglavnom dolazi u donjem, lumbalnom delu leđa, kod 70 do 80 procenata obolelih. Ali, od diskus hernije nisu zaštićeni ni vratni, ni grudni deo kičme. Nije isključeno ni da kod jednog pacijenta diskus hernija bude lokalizovana na sva tri dela kičmenog stuba, što je retko stanje.

Diskus hernija većinom pogađa ljude u najproduktivnijem životnom dobu, između 35. i 45. godine, podjednako i muškarce i žene.

U početnom stadijumu diskus hernije obično se javlja bol u zahvaćenom segmentu kičme koji većina pacijenata ignoriše. Uz pomoć analgetika bol se otklanja ili ublažava, ali to nije znak da je problem rešen. Većina trpi ovo neprijatno stanje do trenutka dok ne oteža kretanje. Zato je pravovremena dijagnostika diskus hernije vrlo važna. Ona se sprovodi pomoću magnetne rezonance kojom se snima ugroženi deo kičmenog stuba. Magnetna rezonanca je jedina potrebna dijagnostička metoda, jer daje jasnu sliku u kom stepenu je došlo do promena i oštećenja na jednom ili više diskova.

Išijas (ishiaalgija) je skup simptoma koji mogu nastati kao posledica nagnječenja jednog od pet kičmenih korenova koji zajedno čine išijadični nerv ili kao upala nerva išijadikusa. To je najduži nerv u organizmu čoveka.

U slučaju da vas muči išijas, bol se javlja najčešće iznenada i prisutan je u donjem delu leđa, u gluteusu, duž jedne noge i prati ga trnjenje.

Bol u leđima se može manifestovati na više načina. Postoje tri glavne vrste bolova u leđima: akutni, subakutni i hronični bolovi u leđima.

Akutni bol u leđima je prolazan i traje nekoliko dana, a nakon toga nestaje ne ostavljajući posledice. Uglavnom je blag i umeren, a njegov intenzitet ne sprečava osobu da vrši svakodnevne aktivnosti u velikoj meri, mada neki intezivniji bolovi ove vrste mogu da ograniče pokretljivost, ali na kratak period. 

Hronični bol u leđima je nešto ozbiljniji, sami tim što traje duži vremenski period. On nastaje postepeno, povećavajući intenzitet, a stanje osobe koja ima hronične bolove zahteva i stručno mišljenje i terapiju. Ovakav bol obično traje i mesecima, utiče na pokretljivost i svakodnevni način života, ali mnogi ljudi “uče” da žive sa njim. 

Subakutni bol u leđima se može se pojaviti iznenada ili tokom vremena i traje više nedelja. 

Neki simptomi koji mogu da prate obe vrste bolova u leđima, naročito kada je bol intenzivniji su vrtoglavice, bol u rukama i nogama, nesanica, gubitak težine, depresija i  tome slično.

Bol je nekada intenzivan i sveobuhvatan, a nekada je fokusiran na jednu tačku u leđima. U zavisnosti od mesta na kome se bolovi u leđima dominantno javljaju, ponovo razlikujemo više vrsta problema.

Diskus hernija

Najčešći simptomi diskus hernije su:

1. Bol u vratu i donjim leđima
2. Otežano savijanje ili rotacije vrata i donjih leđa
3. Otežano kretanje
4. Slabost ruku i nogu
5. Utrnutost ruke ili noge
6. Nemogućnost stajanja/sedenja od bolova
7. Bol koji se širi ka kukovima, butinama i potkolenicama.

Išijas

Pacijent kojeg muči išijas oseća bol u gluteusu koji se širi na na kuk iste noge. Bol može da se spusti i do lista noge, pa i do prstiju na nozi. Bol je praćen trnjenjem. Za ovo bolno stanje karakteristicno je i pojačanje bola kod kijanja, kašljanja ili smeha.

Išijalgiju je veoma teško sprečiti i ukoliko se ne leči pravilno velike su šanse da će se ponovo javiti sa još jačim ili sličnim simptomima. Neka stanja zahtevaju i hiruršku intervenciju (oko 1,5% pacijenata sa diskus hernijom je za operaciju).

• Nepravilno dizanje tereta
• Preforsirano vežbanje
• Nedovoljna fizička aktivnost
• Genetika

Iako smo naveli da je loše držanje najčešći problem koji uzrokuje bol u leđima, trebalo bi malo proširiti i razjasniti sve što dovodi do problema sa leđima. Reč je prvenstveno o nedovoljno aktivnim mišićima, koji su problem većine ljudi današnjice. 

Ljudi se nedovoljno kreću, provode vreme sedeći u kancelarijama (i to je najčešće nepravilno sedenje), što neminovno dovodi do bola u nekom delu ili čak čitavim leđima. Sama šetnja na dnevnom nivou nije dovoljna – telo je potrebno aktivirati kroz treninge nekoliko puta nedeljno, kako bi mišići zaista radili na pravi način. 

Još jedan ozbiljan uzrok bola u leđima je telesna težina. Telo koje nosi višak kilograma opterećuje leđa, a i samu kičmu, zbog čega se dešavaju bolovi. Stres je takođe jedan od uzročnika, jer nervna napetost itekako može izazvati i fizički bol koji osećate u leđima. 

Nekada i neadekvatna obuća može prouzrokovati bolove u leđima, usled neprirodnog položaja stopala koje se odražava i na kičmu. Obično je problem u previsokim potpeticama, nekvalitetanom đonu i suviše ravnoj obući. Za leđa je najbolja ona obuća sa blago podignutom petom. 

Najčešći uzroci išijasa su: predugo sedenje, fizička neaktivnost, gojaznost, nepravilna fizička aktivnost (podizanje velikog tereta ili yoga), nošenje visokih potpetica, stenoza kičmenog kanala (suženje kanala u donjem delu leđa, degenerativne promene intervertebralnog diska (oštećenje diska koji se nalazi između dva pršljena) itd.

Podizanje tereta ili izvođenje nepravilnog pokreta može dovesti do pucanja prstena diska koji pritiska odgovarajući koren i pacijent oseca bol koji se širi niz nogu.

Svaki pacijent koji dođe u našu ordinaciju može da očekuje da će prilikom pregleda biti utvrđen tačan uzrok njegovog bola. Pravovremeni pregled i adekvatna primena odgovarajuće fizikalne terapije su ključ uspeha u lečenju diskus hernije.

Najbezbedniji i najefikasniji metod lečenja diskus hernije je fizikalna terapija sa DTS spinalnom dekompresijom koja ima za cilj da deluje na sam uzrok bola.

Tokom DTS spinalne dekompresije dolazi do mikronskog razmaka izmedju pršljena i prilikom toga, odnosno do vraćanja diska u svoje ležiste. To oslobađa pritisnut nerv i otklanja bol.

Primenom metoda iz fizikalne medicine diskus hernija se efikasno sanira. Fizikalna terapija utiče na uspešno relaksiranje mišića oko kičmenog stuba koji su često zgrčeni i skraćeni usled diskus hernije. Relaksacijom mišića ublažavaju se bol i hronična napetost.

Kada se otkloni bol i sanira upala, sa pacijentom započinjemo kineziterapiju, odnosno propisujemo mu određene vežbe. Vežbe je potrebno da se rade tri do četiri puta nedeljno, ali uz stručni nadzor fizioterapeuta.

Lečenje išijasa

Lečenje isijasa najčešće podrazumeva primenu medikateozne terapije. Ukoliko ona ne da rezultate, nakon obavljenog specijalističkog pregleda fizijatra moze se započeti fizikalna terapija.

Fizikalna terapija koja se primenjue ima za cilj da deluje na sam uzrok bola. Fizikalna terapija deluje lokalno na mestu povrede. DTS dekompresija se takođe koristi s ciljem da deluje na mikronski razmak između dva pršljenska tela radi vraćanje diska na svoje mesto.

Kada se pacijent potpuno obezboli potrebno sprovodi se adekvatna kineziterapija (vežbe). Cilj vežbi je da vrati telo u balans - da istegne skraćenu muskulaturu koja je trpela napetost i da ligament učini elističnijim.

Kod išijasa se dešava da se jedna noga (obicno bolna noga) skrati. U stvari skratili su se mišići noge i tetive jer se telo branilo od bola. 

Fizikalne vežbe služe i da se ojača oslabljena muskulatura mišića natkolena, trupa i mišića uz kičmeni stub.

Preglede pacijenata koji imaju problem sa diskus hernijom i išijasom u našoj ordinaciji obavlja dr Radoje Čobeljić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, koji ima tri decenije radnog iskustva i rada sa pacijentima kojima je bila potrebna fizikalna medicina i rehabilitacija.