Bol u leđima, zapaljenski bol u donjem delu ledja i zadnjici

Bol u leđima je problem koji pogađa gotovo svakoga u nekom trenutku života. Uzroci mogu biti različiti, ali statistike pokazuju da je jedan od najčešćih problema „iskakanje“ međupršljenskog diska, poznatije kao diskus hernija.

Diskus hernija je čest medicinski problem koji može izazvati bolove u leđima. Simptomi diskus hernije su često slični „običnom“ bolu u leđima, što otežava prepoznavanje problema. Zbog toga je važno da se što pre obratite stručnjaku za tačnu dijagnozu i adekvatno lečenje.

Diskus hernija nastaje kada dođe do izmenjenog stanja međupršljenskog diska - malog „jastučića“ koji se nalazi između pršljenova kičmenog stuba. Ove promene mogu biti uzrokovane degenerativnim procesima ili povredama. Kada se diskus izmesti iz svog prirodnog položaja, može pritisnuti okolne nerve, izazivajući bol i druge simptome.

Najčešće se diskus hernija javlja u donjem, lumbalnom delu leđa, što pogađa između 70 i 80 procenata obolelih. Međutim, nisu pošteđeni ni vratni ni grudni deo kičme, a u retkim slučajevima, diskus hernija može biti prisutna na sva tri dela kičmenog stuba.

Diskus hernija najčešće pogađa ljude u najproduktivnijem životnom dobu, između 35. i 45. godine, podjednako muškarce i žene. U ranim fazama, bol se obično javlja u zahvaćenom segmentu kičme, ali mnogi pacijenti ignoriraju simptome. Analgetici mogu privremeno olakšati bol, ali to nije znak da je problem rešen. Često, simptomi postaju neizdrživi tek kada ometaju svakodnevno kretanje. Zato je pravovremena dijagnostika ključna, a magnetna rezonanca je najbolji alat za precizno određivanje stepena oštećenja diskova.

Išijas (ishialgija) predstavlja skup simptoma koji mogu nastati kao posledica pritiska na jedan od pet kičmenih korenova koji čine išijadični nerv ili kao rezultat upale nerva išijadikusa, najdužeg nerva u ljudskom telu. Kod išijasa, bol se obično javlja iznenada i najčešće se širi iz donjeg dela leđa, kroz gluteus, pa sve do jedne noge, često prateći osećaj trnjenja.

Bol u leđima može se manifestovati na različite načine, a najčešće se deli na tri glavne kategorije: akutni, subakutni i hronični bol. 

Akutni bol javlja se iznenada i obično traje nekoliko dana. Često je prolazan i ne ostavlja dugotrajne posledice. Intenzitet može varirati od blagog do povremeno intenzivnijeg, ali obično ne ometa značajno svakodnevne aktivnosti. Iako većinom blag, može povremeno ograničiti pokretljivost i otežati fizičke aktivnosti. Takvi simptomi su obično kratkotrajni i često se poboljšavaju uz osnovnu negu i odmor. Ako bol postane intenzivniji, može biti potrebno prilagođavanje rutina, ali uz pravilan tretman, bol obično prolazi i osoba se vraća normalnoj funkcionalnosti.

Hronični bol u leđima je ozbiljnije stanje koje traje duže, često mesecima ili godinama. Ovaj bol se obično razvija postepeno i može se povećavati u intenzitetu, značajno utičući na pokretljivost i svakodnevne aktivnosti. Osobe sa hroničnim bolom često trebaju stručno mišljenje i terapiju za upravljanje simptomima i poboljšanje kvaliteta života. Iako može značajno otežati obavljanje svakodnevnih zadataka, mnogi ljudi nauče da se prilagode i razviju strategije za upravljanje bolom. Važno je potražiti medicinski savet kako bi se utvrdili uzroci bola i razvila odgovarajuća terapija. 

Subakutni bol u leđima može se pojaviti iznenada ili razvijati postepeno i traje više nedelja. Ovaj bol može biti praćen simptomima poput vrtoglavice, bola u rukama i nogama, nesanice, gubitka težine i depresije, posebno kada je intenzivan. Bol može biti intenzivan i sveobuhvatan ili fokusiran na jednu tačku u leđima. Vrsta i lokacija bola često mogu pomoći u razlikovanju specifičnih problema sa leđima.

Pored ovih osnovnih kategorija, bol u leđima može biti praćen različitim simptomima kao što su vrtoglavice, bol u rukama i nogama, nesanica, gubitak težine, depresija, i drugi. Bol može biti sveobuhvatan ili lokalizovan na jednu tačku, u zavisnosti od uzroka.

Diskus hernija

Diskus hernija je jedan od najčešćih uzroka bola u leđima, a njeni simptomi mogu biti izuzetno neugodni:

Bol u vratu i donjim leđima: Bol se najčešće javlja u ovim delovima, ali može se širiti duž kičmenog stuba.

Otežano savijanje ili rotacija: Pokreti kao što su savijanje napred ili okretanje tela mogu postati bolni i ograničeni.

Otežano kretanje: Svakodnevne aktivnosti poput hodanja ili penjanja uz stepenice mogu postati izazovne.

Slabost ruku i nogu: Pritisak na nerve može izazvati osećaj slabosti u ekstremitetima.

Utrnutost: Osobe mogu osećati utrnutost u rukama ili nogama, što može biti praćeno osećajem trnjenja.

Nemogućnost stajanja/sedenja: Bol može biti toliko jak da onemogućava duže stajanje ili sedenje.

Bol koji se širi: Bol može zračiti prema kukovima, butinama i potkolenicama, često prateći put pogođenog nerva.

Išijas

Išijas je još jedno bolno stanje koje se često povezuje sa diskus hernijom:

Bol u gluteusu: Bol obično počinje u gluteusu i širi se niz nogu, često prateći išijadični nerv.

Širenje bola: Bol može zahvatiti kuk, list noge, pa čak i prste na nozi.

Trnjenje: Trnjenje je često prisutno zajedno sa bolom, stvarajući dodatnu nelagodnost.

Pogoršanje kod fizičkih aktivnosti: Kašljanje, kijanje ili smeh mogu pojačati bol, što je karakteristično za išijas.

Povratak simptoma: Išijas se teško sprečava i često se vraća, često sa još jačim simptomima. U nekim slučajevima, neophodna je i hirurška intervencija. 

• Predugo sedenje
• Fizička neaktivnost
• Nepravilno dizanje terete 
• Gojaznost  

Bol u leđima može imati različite uzroke, a najčešći su loše držanje i nedovoljna aktivnost mišića. Mnogi ljudi danas provode previše vremena sedeći, često u nepravilnim položajima, što može dovesti do bola u leđima. Šetnje nisu dovoljne; potrebno je redovno vežbati nekoliko puta nedeljno kako bi mišići pravilno funkcionisali.

Telesna težina takođe igra značajnu ulogu. Višak kilograma dodatno opterećuje leđa i kičmu, što može uzrokovati bolove. Stres je još jedan faktor, jer nervna napetost može izazvati fizički bol u leđima.

Neadekvatna obuća može doprineti bolovima u leđima zbog neprirodnog položaja stopala, što se odražava na kičmu. Visoke potpetice, loš kvalitet đona ili suviše ravna obuća mogu pogoršati stanje; obuća sa blago podignutom petom obično je najbolja za leđa.

Najčešći uzroci išijasa uključuju predugo sedenje, fizičku neaktivnost, gojaznost, nepravilnu fizičku aktivnost (kao što je podizanje teških tereta ili nepravilno izvođenje vežbi), nošenje visokih potpetica, stenoza kičmenog kanala i degenerativne promene intervertebralnog diska. Pucanje prstena diska usled nepravilnog podizanja tereta može pritisnuti nervne korene, izazivajući bol koji se širi niz nogu.

U našoj ordinaciji, svaki pacijent prolazi detaljan pregled kako bi se utvrdio uzrok bola. Pravovremeni pregled i adekvatna primena fizikalne terapije ključni su za uspešno lečenje diskus hernije.

Fizikalna terapija i DTS spinalna dekompresija

Jedna od najsigurnijih i najučinkovitijih metoda lečenja diskus hernije je fizikalna terapija uz DTS spinalnu dekompresiju. Ovaj postupak stvara mikronski razmak između pršljenova, omogućavajući disku da se vrati na svoje prirodno mesto i oslobađa pritisak na nerv, čime se bol značajno smanjuje ili potpuno otklanja.

Pored DTS dekompresije, fizikalna terapija uključuje i druge metode za relaksaciju mišića, koji su često zgrčeni zbog problema sa diskovima. Ova relaksacija pomaže u smanjenju bola i hronične napetosti.

Kada se bol smiri i upala sanira, prelazi se na kineziterapiju, program vežbi koji se sprovodi tri do četiri puta nedeljno pod nadzorom fizioterapeuta. Ove vežbe pomažu u jačanju mišića i održavanju pokretljivosti, čime se sprečava povratak problema.

Lečenje išijasa

Lečenje išijasa obično počinje medikamentoznom terapijom. Ako medikamenti nisu dovoljni, nakon pregleda fizijatra može se započeti fizikalna terapija.

Fizikalna terapija kod išijasa fokusira se na lokalno delovanje na mesto povrede. DTS dekompresija se koristi kako bi se postigao mikronski razmak između pršljenova i omogućilo vraćanje diska na svoje mesto. Nakon što se bol ublaži ili potpuno ukloni, pacijent započinje kineziterapiju, odnosno set specifičnih vežbi. Cilj ovih vežbi je da se telo vrati u balans, da se istegne skraćena muskulatura i poveća elastičnost ligamenata. Kod išijasa se često dešava da se jedna noga (obično ona koja je bolna) skrati zbog skraćenja mišića i tetiva, što je posledica tela koje se "brani" od bola. Fizikalne vežbe su ključne za jačanje oslabljene muskulature, posebno mišića natkolenice, trupa i onih koji podržavaju kičmeni stub, čime se sprečava povratak išijasa. 

Preglede pacijenata sa problemima diskus hernije i išijasa u našoj ordinaciji obavlja dr Radoje Čobeljić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, sa tri decenije iskustva u radu sa pacijentima kojima je potrebna fizikalna medicina i rehabilitacija.