Diskus hernija, fizikalna terapija, lečenje: Focus Fizikal✓

Koleno je jedan od najkompleksnijih zglobova u ljudskom organizmu. Zglob kolena je najveci zglob u ljudskom telu koji trpi najveće opterećenje. Koleno je zglob koji spaja butine sa potkolenicom i sastoji se od dve artikulacije: jedna između femura i tibije i jedna između femura i patele. Koleno je veoma komlikovan zglob koji omogućava savijanje, istezanje, kao i blagu medijalnu i lateralnu rotaciju.

Naše navike i način života doveli su da svaki čovek bar jednom u životu oseti bol u kolenu. Bol u kolenu može biti ili slabijeg ili jačeg intenziteta, akutan ili hroničan. Javlja se prilikom kretanja, ali i u stanju mirovanja.

Ako se ne leči na vreme, može doći do trajnjeg oštećeja zglobne hrskavice i negativnog uticaja na celo koleno i telo u celini. Ukoliko vam koleno pucketa ili škripi, imate otok, otezano se krećete, osećate toplinu, imate nestabilnost u kolenu, veoma je važno da se odmah javite lekaru.

Bol u kolenu najčešće prouzrokuju sportske aktivnosti. Usled prenaprezanja ligamenata pri lošem doskoku, mogu se javiti ozbiljne povrede kolena.

Povrede ligamenata se javljaju kada dođe do prekoračenja pozicije stabilnosti kolenog zgloba. Nagla promena smera pri trčanju, doskok i slično imaju za posledicu kidanja prednjeg ukrštenog ligamenta ACL.

Vrlo često se kod povrede kolena čuje jak zvuk, što je siguran znak da je došlo do ozbiljne povrede kolena. Sportisti vrlo često završavaju sportsku utakmicu posle ovakvih povreda, ali kada se zglob ohladi osećaju jak bol i otežano kretanje.

Gonartroza predstavlja degenerativno oboljenje zgloba kolena, praćeno propadanjem hrskavice. Glavni simptom gonartroze je bol u kolenu koji se javlja prilikom kretanja, najviše kod hoda niz ili uz stepenice. Pacijent oseća bolove u kolenu, a kasnije se može  javiti otok. Bol u kolenu se pojačava u toku fizičkih aktivnosti, a smanjuje tokom odmora.

Otok kolena je tipičan simptom koji se javlja usled nakupljanje viška tečnosti u zglobu kolena. Artroza kolena je jedan od potencijalnih uzroka vode u kolenu, a u osnovi je zapaljenski proces u kolenu.

Kao posledica upale kolena, javlja se i simptom osećaja toplote u zglobu kolena. Ukočenost kolena može se javiti ujutru ili nakon dužeg sedenja.

Smanjena pokretljivost zgloba kolena je kao simptom naročito izražena prilikom ustajanja sa stolice ili izlaženja iz kola.

• Artroza - gubitak ii oštećenje hrskavice
• Artritis - upala zglobova
• Gonartroza - stradanje zglobne hrskavice u kolenu
• Krepitacije - škljocanje i grebanje iz zglobova

Uopšteno gledano, uzroci bola u kolenu mogu biti povrede, upalni ili degenerativni procesi. Kod mlađih osoba koje se bave sportom najčešći uzrok bola u kolenu su povrede meniskuksa i/ili ligamenata. Kod starijih osoba razlozi su razne degenerativne ili apaljenske bolesti (reumatoidni artritis i druga upalna stanja).

Postoji nekoliko mogućih uzroka za bol u kolenu:

Istegnuće ligamenata - kod istegnuća ligamenata oseća se umereni bol sa unutrašnje strane kolena, bez izraženog otoka i podliva. Koleno je stabilno. Prilikom pritiska pojačava se bol;

Parcijalno kidanje ligamenata - prisutan je bol koji se pojačavu pri pokretu. Javlja se Koleno je stabilno. Kod ovog tipa povreda naročito su opasni pokreti zaustavljanja, promene smera i dejstva spoljašnje sile koje mišići ne mogu da apsorbuju zato što su suviše iznenadni ili snažni;

Potpuno kidanje ligamenata - javlja se jak bol. Hod je značajno otežan. Otok je prisutan. Koleno je nestabilno. U većini slučajeva, dolazi do prsnuća prednjeg ukrštenog ligamenta;

Povreda meniskusa - uva povreda se javlja pri učestalim traumama i kod većih rotacijskih kretnji kolena. Do povrede može da dođe pri dužem čučanju, odnosno pri jače savijenom položaju kolena. Pored bola, ograničenog pokreta u kolenu mogućeg crvenila i otoka, jedan od pouzdanih simptoma koji ukazuju na povredu meniskusa je nemogućnost potpunog ispravljanja noge.

Oštećenje ili gubitak hrskavice (artroza) - najčešče se javlja kod osoba starijih od 40 godina, mada se može javiti i ranije. Artroza kolena se češće javlja kod žena.

Prekomerna težina - predstavlja dodatno opterećenje za kolena i jedan od glavnih uzroka bola u kolenu.

Genetska predispozicija - genetski ili nasledni factor takođe mogu biti uzrok bola u kolenu.

Ponavljanje mikrotrauma zgloba - povrede kod sportista ili osoba koje se bave teškim fizičkim poslom su isto mogući uzroci za bol u kolenu.

Povrede kolena se najpre moraju dijagnostikovati i utvrditi kliničkim pregledom od strane lekara specijaliste. Pored kliničkog pregleda pottebno je uraditi i RTG kolena, ultrazvučno snimanje i ukoliko je potrebno i NMR (magnetnu rezonancu) kolena. 

Veoma je važno što pre krenuti sa fizikalnom terapijom kolena kada se pojavi prvi simptomi bola u kolenu. Molimo da nas što pre pozovete kada osetite bol u kolenu koji vas muči više od dva dana.

Lečenje bola u ramenu se najčešće vršimo primenom:

• Laser terpija - primena lasera kao izvora koherentne monohromatske svetlosti, veoma usmerenog snopa utiče na brže oporavak ramena. Laser predstavlja stimulisano zračenje gde su svi emitovani fotoni jednaki, imaju istu talasnu dužinu, isti smer kretanja, pa je dobijena svetlost monohromatska, koherentna i usmerena;
• Ultrazvuk terapija - prodire duboko u tkivo i najviše se absorbuje u ligamentima i tetivama (strukture sa visokim sadržajem kolagena);
• Kineziterapija - primena pokreta u lečenju bolesnika. Kineziterapija je osnova funkcionalnog lečenja i osposobljavanja pacijenata nakon povreda i bolnih stanja. Bez kineziterapije se ne može zamisliti lečenje povreda u rehabilitaciji. 
• Elektroterapija - deluje analgetički na bol, što znači da smanjuje bolnost, draženjem receptora u koži i oslobađanjem endogenih opoida kao i poboljšanjem cirkulacije krvi i limfe. 
• Krioterapija – kriomasaža povređene regije, hlađenje bolnog tkiva i ublažavanje bola.

Lečenje gonartroze

Gonartrozu je najbolje lečiti u ranoj fazi. Leči se primenom fizikalne terapije i smanjenjem telesne težine pacijenta. Fizikalna terapija ima za cilj da smanji bol, kao i da ojača oslabljenu muskulaturu natkolenice. Osnovni cilj fizikalne terapije je da poboljša cirkulaciju zgloba kolena i da umiri upalu i smanji otok. Nakon bolne faze fizikalne terapije, pristupa se primeni fizikalnih vežbi koje imaju za cilj da aktiviraju mišiće natkolenice.

Paket za koleno sada po promotivnoj ceni. Umesto 9.600,00 kompletan paket po promotivnoj ceni od 4.800,00 dinara. Iskoristite jedinstvenu priliku i rešite se bola u ramenu na efikasan i bezbolan način.

U paket su uključene 4 terapije i to:

Diskus hernija je jedno od najčešćih oboljenja kičmenog stuba koje može značajno uticati na kvalitet života. Kičma se sastoji od pršljenova koji su međusobno povezani intervertebralnim diskovima. Ti diskovi deluju kao amortizeri, omogućavajući fleksibilnost i pokretljivost kičme. Kada dođe do oštećenja ili pomeranja diska, njegov unutrašnji deo može iscuriti i pritisnuti okolne nerve, što dovodi do bolova i drugih simptoma.

Savremeni način života, dugotrajno sedenje, nedostatak fizičke aktivnosti i nepravilno držanje doprinose razvoju diskus hernije. Simptomi mogu varirati u zavisnosti od lokacije i težine problema, ali najčešće uključuju bol u leđima, utrnulost, trnjenje, slabost u rukama ili nogama, pa čak i probleme sa hodom. Bol može biti blag ili intenzivan, a može se pojačavati pri određenim pokretima ili naprezanju.

Ako se ne leči na vreme, diskus hernija može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući trajna oštećenja nerava. Ukoliko osećate konstantan bol, slabost u ekstremitetima, probleme sa kontrolom bešike ili creva, važno je da se odmah obratite lekaru. Pravovremena dijagnostika i adekvatna fizikalna terapija mogu pomoći u ublažavanju simptoma i sprečavanju daljih komplikacija.

Bol u leđima najčešće je uzrokovan fizičkim aktivnostima ili dugotrajnim nepravilnim držanjem tela. Nepravilno podizanje tereta ili nagli pokreti mogu izazvati ozbiljne povrede kičmenih diskova.

Diskus hernija se javlja kada unutrašnji deo diska probije spoljašnji omotač i pritisne nervne korene. Ovaj pritisak može izazvati bol u leđima, ali i bol koji se širi ka rukama ili nogama, u zavisnosti od toga koji deo kičme je pogođen.

Često se kod diskus hernije javljaju simptomi poput trnjenja, utrnulosti i slabosti u ekstremitetima. Pacijenti osećaju smanjenje mišićne snage, naročito u nogama, što može otežati hodanje ili stajanje.

Lumbalna diskus hernija može uzrokovati bol koji se spušta niz nogu, poznat kao išijas. Ovaj bol je često intenzivan i pojačava se pri sedenju, kašljanju ili naglim pokretima.

Kod težih slučajeva, može doći do problema sa kontrolom bešike i creva, što zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Jutarnja ukočenost kičme, osećaj pritiska u leđima nakon dužeg sedenja ili ležanja, kao i smanjena pokretljivost prilikom ustajanja su česti simptomi diskus hernije.

• Degenerativne promene
• Fizičko opterećenje
• Povrede kičme
• Genetska predispozicija

Diskus hernija nastaje kao posledica oštećenja intervertebralnog diska, koji služi kao amortizer između pršljenova. Oštećenje diska može biti uzrokovano naglim pokretima, prekomernim opterećenjem ili degenerativnim procesima.

Postoji nekoliko mogućih uzroka diskus hernije:

Degenerativni procesi – S godinama, diskovi gube elastičnost i postaju podložniji pucanju. Degeneracija diska može dovesti do njegovog istanjivanja i gubitka funkcije, što povećava rizik od hernije.

Prekomerna težina – Dodatna telesna težina povećava pritisak na kičmu, naročito u lumbalnom delu, što može ubrzati propadanje diskova i izazvati herniju.

Nepravilno podizanje tereta – Nagli pokreti i nepravilno podizanje teških predmeta bez angažovanja mišića nogu može izazvati prevelik pritisak na kičmu i dovesti do diskus hernije.

Slabi mišići leđa i nedostatak fizičke aktivnosti – Nedovoljno razvijeni mišići koji podržavaju kičmu povećavaju opterećenje na diskove, čineći ih podložnijim povredama.

Ponavljane mikrotraume – Osobe koje se bave fizički zahtevnim poslovima ili sportom često su izložene mikrotraumama koje mogu postepeno oštetiti diskove i dovesti do hernije.

Genetska predispozicija – Nasledni faktori mogu igrati ulogu u slabosti vezivnog tkiva, što povećava rizik od oštećenja diskova.

Dugotrajno sedenje i loše držanje – Sedeći način života i nepravilno držanje kičme povećavaju pritisak na lumbalne diskove, što može dovesti do njihovog oštećenja i protruzije.

Prvi korak u lečenju diskus hernije je postavljanje tačne dijagnoze putem kliničkog pregleda i dijagnostičkih testova, poput magnetne rezonance ili CT skenera. Na osnovu nalaza, lekar može preporučiti sledeće metode lečenja:

• Fizioterapija – vežbe istezanja i jačanja mišića leđa i trbuha za stabilizaciju kičme.
• Lekovi protiv bolova – analgetici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) za smanjenje bola i upale.
• Injekcije – epiduralne injekcije kortikosteroida za ublažavanje bola i smanjenje iritacije nerava.
• Hirurško lečenje – u težim slučajevima, operacija (diskektomija, mikrohirurgija) može biti neophodna.

Diskus hernija paket od sada po promotivnoj ceni. Umesto 9.600,00 kompletan paket po promotivnoj ceni od 4.800,00 dinara. Iskoristite jedinstvenu priliku i rešite se bola u ramenu na efikasan i bezbolan način.

U paket su uključene 4 terapije i to: