Fizikalna terapija lica, fizioterapija: Focus Fizikal, Beograd✓

Facijalni nerv ili nervus facialis je sedmi moždani živac čija je funkcija izuzetno važna. On omogućava pokretanje i motoriku mišića lica, utiče na sluh i pomaže u procesu ishrane čoveka. Oštećenje ovog živca može da prouzrokuje funkcionalni, estetski i psihički poremećaj ljudi. Mimični mišići su specifični jer se jednim delom pripajaju za kosti, a drugim direktno za kožu i duboke fascije, što nam omogućava ekspresiju emocija. Kada dođe do oštećenja ovog složenog sistema, narušava se kompletna anatomija, estetika i prirodna simetrija ljudskog lica.

U centru Fizikalna terapija Focus, fizikalnoj terapiji lica pristupamo sa maksimalnom preciznošću i terapeutskom suptilnošću, s obzirom na to da je reč o regiji sa veoma nežnim mišićnim strukturama i površinskim nervima. Naš primarni zadatak je da kroz detaljnu funkcionalnu dijagnostiku, manualno testiranje mimičnih mišića i procenu pokretljivosti vilice utvrdimo tačan stepen oštećenja. Na osnovu toga kreiramo individualni protokol koji je prilagođen trenutnoj fazi bolesti (akutna, subakutna ili hronična), vodeći računa o tome da se izbegne prekomerna stimulacija koja bi mogla izazvati neželjene mišićne spasme ili sinkinezije (nevoljne udružene pokrete).

Adekvatna rehabilitacija lica zahteva kombinaciju savremenih, bezbednih aparaturnih metoda i visoko specifičnih manuelnih tehnika. Kroz individualne programe u centru Fizikalna terapija Focus, uspešno stimulišemo regeneraciju nervnog tkiva, vraćamo tonus oslabljenim mišićima i opuštamo strukture koje su ušle u spazam usled kompenzacije. Naš krajnji cilj je potpuno vraćanje simetrije lica, uspostavljanje normalne funkcije žvakanja i govora, i vraćanje pacijentu samopouzdanja i kvaliteta života.

Klinička slika poremećaja u regiji lica razvija se relativno brzo, a simptomi su estetski i funkcionalno veoma upečatljivi. U centru Fizikalna terapija Focus, pažljivo analiziramo svaki neurološki i mišićni ispad kako bismo precizno dozirali terapiju i sprečili dugotrajne kontrakture lica.

Najčešći simptomi uključuju:

• Asimetrija lica u miru i pri pokretu: Vidno spušten ugao usana, "izbrisane" bore na čelu i nazolabijalna brazda na jednoj strani lica. Pri pokušaju osmeha, lica se krivi ka zdravoj strani.

• Nemogućnost potpunog zatvaranja oka (Lagophthalmus): Oko na zahvaćenoj strani ostaje delimično otvoreno, treptanje je onemogućeno, što dovodi do prekomernog suzenja, suvoće i rizika od oštećenja rožnjače.

• Problem sa hranom i pićem: Zbog slabosti mišića obraza (m. buccinator) i kružnog mišića usana (m. orbicularis oris), hrana se nakuplja između desni i obraza, a tečnost curi iz ugla usana pri pokušaju pijenja.

• Bol, škljocanje i kočenje u viličnom zglobu: Oštar ili tup bol ispred uva koji se pojačava pri žvakanju, zevanju ili govoru, često praćen zvučnim fenomenom "preskakanja" vilice (disfunkcija TMŽ).

• Gubitak senzibiliteta i trnjenje: Osećaj smanjene osetljivosti na dodir, toplotu ili hladnoću na jednoj strani lica, ili pojava neprijatnog, probadajućeg bola duž grana trigeminalnog nerva.

• Nemogućnost izvođenja mimičnih pokreta: Pacijent ne može da nabere čelo, podigne obrve, namršti se, raširi nozdrve, naduje obraze niti da zviždi.

U centru Fizikalna terapija Focus, prepoznavanje ovih znakova u ranoj fazi predstavlja ključni korak ka uspešnom izlečenju, jer nam omogućava da pravovremenom intervencijom sprečimo da se akutna upala transformiše u hronično oštećenje tkiva ili trajni gubitak funkcije zgloba.

• Izlaganje hladnoći, promaji ili mokra kosa
• Zapaljenje srednjeg uha
• Razne vrste tumora
• Herpes zoster

Oštećenja i disfunkcije mišića i nerava lica mogu biti uzrokovane infektivnim agensima, mehaničkim pritiskom, traumom ili stomatološkim problemima. U našem centru, analizom uzroka utvrđujemo da li je problem primarno neurološki, zglobni ili ožiljačni.

Glavni uzročnici problema u regiji lica su:

• Bell-ova pareza (Idiopatska pareza n. facialisa): Akutna jednostrana slabost ili paraliza mimičnih mišića, najčešće uzrokovana otokom nerva unutar koštanog kanala usled virusne infekcije (Herpes simplex) ili izloženosti jakoj promaji i rashladnim uređajima.

• Disfunkcija temporomandibularnog zgloba (TMŽ): Poremećaj rada viličnog zgloba uzrokovan nepravilnim zagrižajem, nedostatkom zuba, traumom vilice ili nesvesnim stiskanjem i škripanjem zubima tokom noći (bruksizam).

• Postoperativna stanja i ožiljci: Fibroze i skraćenja tkiva nakon maksilofacijalnih hirurških zahvata, operacija tumora pljuvačnih žlezda ili estetskih operacija (facelift), koji mehanički blokiraju pokrete mišića.

• Neuralgija trigeminusa: Hronično bolno stanje koje karakterišu iznenadni, ekstremno jaki i sevajući napadi bola u predelu lica, uzrokovani iritacijom ili pritiskom krvnog suda na peti kranijalni nerv.

• Traume i prelomi kostiju lica: Povrede nastale u saobraćajnim udesima, padovima ili sportu, gde prelomi gornje ili donje vilice i jabučne kosti direktno oštećuju okolna meka tkiva i mišićne pripoje.

• Hronični stres i spazam muskulature: Psihogeni faktori koji dovode do nesvesnog, konstantnog grča mišića žvakača (m. masseter), što se projektuje kao bol u celom licu, glavobolja i napetost u vratu.

Lečenje Belove paralize lica vezano je za uzrok nastanka bolesti. Bez obzira na uzrok bolesti, lečenje bi trebalo što pre započeti kako bi se favijalni nerv što pre vratio u funkciju.

Lečenje Belove paralize sprovodi se uz primenu lekova i fizikalne terapije, ili u težim slučajevima hirurškim putem (oslobađanje pritisaka na živac, spajanje živaca, rekonstruktivni zahvati). Izvrnutost donjeg kapka (ectropion) zahteva hirurško lečenje.

Belova paraliza se leči kortikosteroidnim lekovima, a lečenje može trajati i mesecima. U lečenju posledica na oku koriste se veštačke suze (vrlo često ukapavanje), kao i masti za oči. Oko se u toku noći mora pokrivati da bi se održala njegova vlažnost.

Fizikalna terapija zauzima važno mesto u lečenju Belove paralize lica. Fizikalnu terapiju čini niz procedura kao što su: manualna limfna drenaža, tretman temporomandibularnog zgloba, kraniosakralna terapija, neurofizioterapija, miofascijalna mobilizacija, akupresura, vežbe intencije i jačanja zahvaćene muskulature, senzorni tretman, magnetna terapija, elektroterapija (elektrostimulacija, TENS, terapijski laser).

Fizikalna terapija i lečenje Belove paralize vrlo često podrazumeva elektrostimulaciju mišića zahvaćene strane lica, kao i izvođenje vežbi pred ogledalom.

Belova paraliza se obično povlači za 6 meseci. Neke se upale mogu ponoviti, a ponekad se živac ne može uopšte ili u potpunosti oporaviti. Paralizu lica i facijalnog nerva treba shvatiti ozbiljno. 

Naše iskustvo u lečenju Belove paralize je veliko. Primenom fizikalne terapije postižemo više nego zadovoljavajuće rezultate u lečenju ove bolesti, a naši pacijenti se brzo oporavljaju.